Kaže Uzvišeni: “Mjesec ramazana u kojem je objavljen Kur’an” (El-Bekare, 185), to jeste, mjesec u kojem je objavljen Kur’an u noći Lejletul-kadra, po jednom mišljenju mufesira tako što je Kur’an spušten iz Levhil mahfuza na zemaljsko nebo, a po drugom, tako što je počela Objava u ramazanu.
Bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, da je rekao: “Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio najdarežljiviji čovjek, a najdarežljiviji je bio u ramazanu kada bi se sastao sa Džibrilom pa ga on podučavao Kur’anu. Džibril bi se sastajao sa njim svake noći ramazana i podučavao bi ga Kur’anu (…).”
Sa ova dva šerijatska teksta se dokazuje i potvrđuje preporučenost učenja Kur’ana u ramazanu, više nego u drugim mjesecima,
ovo je bila praksa selefu saliha (dobrih prethodnika).
Kada nastupi ramazan imam Zuhri i imam Malik bi ‘bježali’ od čitanja hadisa i sjedenja sa učenjacima a pristupili bi učenju Kur’ana iz Mushafa. Imam Sufjan Sevri kada bi došao ramazan ostavio bi sve ibadete a posvetio se učenju Kur’ana.
Hal (stanje) selefa u ramazanu:
– Osman, radijallahu anhu, bi učio hatmu (čitav Kur’an) svaki dan jedanput.
– Imam Buharija bi učio hatmu svaka tri dana ramazana, prvi dan bi proučio tri puta prvih deset džuzeva, drugi dan tri puta drugih deset džuzeva, treći dan tri puta trećih deset džuzeva, tako da bi ukupno bilo, tri hatme za tri dana a ovako je činio da bi izbjegao zabranu učenja hatme Kur’ana u manje od tri dana.
– El-Esved bi učio hatmu svake dvije noći.
– Katade bi učio hatmu svakih sedam dana mimi ramazana, u ramazanu svaka tri dana, a u zadnjih deset dana svakog dana bi učio hatmu.
– Imam Šafija bi u toku ramazana proučio šesdeset hatmi, a isto se prenosi i za Ebu Hanifu.
– Imam Nehai bi učio hatmu svaka tri dana a zadnjih deset dana svake dvije noći.
U vjerodostojnom hadisu od Abdul ibn Amra, radijallahu anhuma, u rivajetu kod Buharije i mimo Sahiha je došlo da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ne učite hatmu Kur’ana u kraćem vremenu od tri dana, jer ko tako uči, ne razumije šta uči.”
Kaže Ibn Redžep: “Zabrana učenja čitavog Kur’ana u manje od tri dana se odnosi na to da bude stalna praksa, a što se tiče vremena u kojima ima fadla poput mjeseca ramazana, pogotovo noći u kojima se traži noć Lejletul-kadra, ili mjesta u kojima ima fadla poput Mekke za one koji dođu u Mekku mimo Mekelija, mustehab je da se mnogo uči Kur’an kako bi se iskoristila prilika tog vremena i mjesta. Ovo je mišljenje Ahmeda, Ishaka i drugih imama, a na to razumijevanje ukazuje i praksa drugih učenjaka.”
Ovo su naši preci sa kojima se mi ponosimo.
Nadamo se da se oni nas neće mnogo stidjeti.
Ve billahi tevfik
A Allah daje tevfik-nadahnuće kome hoće i u učenju Kur’ana.
