RAZILAŽENJE OKO TESBIH-NAMAZA

– Esselamu alejkum.
Imam jedno važno pitanje vezano za Tesbih-Namaz. Jedni kažu da je ta vrsta nafile Bida’, drugi kažu da je Mustehab pa sam malo zbunjena.
Uglavnom čujem dosta dosta zbunjujući komentara od ljudi koji imaju više znanja od mene pa se odluči da se obratim vama.
U knjigi Hanefijskog Fikha stoji sledeće:
Četiri rekata tesbih-namaza, sa tri stotine puta izgovorenim riječima tesbiha, spadaju u nafilu, a na osnovu hadisa koji prenose Ibn Abbas i Ebu Rafi’, u kojem se navodi da je Allahov Poslanik saws rekao El-Abbasu ibn abdil-Muttalibu:
“Abbase, amidža, hoćeš li da te počastim, da ti podarim, hoćeš li da s tobom učinim deset djela? Ako ih ti učiniš, Allah će ti oprostiti grijehe prijašnje i potonje, stare i nove, nehotice i hotimično učinjene, male i velike, tajno i javno počinjene. Deset djela koje trebaš uraditi su da klanjaš četiri rekata. Na svakom rekatu ćeš učiti Fatihu i suru. Kada završiš s učenjem, izgovorit ćeš: Subhanallah vel-hamdu lillahi ve la ilahe illellahu vallahu ekber, petnaest puta. Zatim ćeš učiniti ruku’ i izgovorit to na ruku'u deset puta. Kada se ispraviš poslije ruku'a, izgovorit ćeš deset puta.
Zatim ćeš otići na sedždu i izgovoriti to deset puta. Kada se vratiš sa sedžde, izgovorit ćeš to deset puta. To je skupa sedamdeset i pet puta na jednom rekatu, a to ponovi na sva četiri rekata. Ako možeš da ga klanjaš jednom dnevno učini to, a ako ne može, onda jednom u sedmici. Ako to ne možeš, onda jednom u mjesecu, a ako nisi ni to u stanju uraditi, onda jednom godišnje. A ako, ipak, ni to ne možeš, onda bar jednom u životu!”
Hadis bilježe Ebu Davud, Et-Tirmizi i Ibn Madže.
Molim vas u ime Allaha swt da mi sto brže odgovorite, inshaAllah. JazakAllah Khair!
ODGOVOR: Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Stavovi učenjaka oko klanjanja Tesbih-namaza

Islamski učenjaci imaju podijeljeno mišljenje oko namaza koji se zove Tespih-namaz:

Prvi stav: da je klanjanje ovog namaza mustehab.

Na ovom stavu su neki učenjaci šafijskog mezheba.

Drugi stav: da ga je dozvoljeno klanjati ali nije mustehab, zbog slabosti u hadisu.

Ovo je stav nekih učenjaka unutar hanbelijskog mezheba.

Treći stav: da nije propisano klanjati ovaj namaz, zbog slabosti hadisa.

Ovo je stav Nevevija, imama Ahmeda i mngih učenjaka hanbelijskog mezheba.

Razlog razilaženja učenjaka
Razilaženje učenjaka se vraća na razilaženje oko same ocjene (vjerodostojnosti ili slabosti) hadisa koji se prenosi o Tespih-namazu (spomenutog u pitanju).

Dio učenjaka ga ocjenjuje validnim (prihvatljivim) da se po njemu radi, dok druga skupina učenjaka smatra da je hadis munker (jako slab).

Oni koji prihvataju ovaj hadis čine to zbog mnoštva rivajeta u kojima je prenešen, iako su svi slabi, po njima se diže na stepen hasen (dobrog) hadisa.

Ovaj hadis je dobrim ocjenio El-Munziri, Ibn Mende, El-Adžuri, El-Hatib i Es-Semeani, a kaže Ibn Es-Salah da su mu ravije pouzdane.

Takođe, šejh Albani ocjenjuje ga vjerodostojnim.

Od učenjaka koji su ovaj hadis ocijenili slabim su: imam Ahmed, Ibn Tejmije, Ibnu El-Arebi, El-Ukajli, Ibn Huzejme, El-Adželuni, Nevevi (a knjizi Tehzibu-esma ocijenio ga je dobrim) i El-Muzeni, Ibn El-Dževzi ga uvrštava u izmišljene hadise.

A Ibn Hadžer u  svojoj hadiskoj knjizi „Et-Telhisi el-habir“ kaže sljedeće: „Istina je da su svi njegovi (ovog hadisa) rivajeti slabi, iako je hadis Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, blizu šarta dobrog hadisa.

Međutim, on (ovaj hadis) je šaz (oprečan drugim vjerodostojnim hadisima) zbog toga što se veoma mnogo izdvojio od ostalih hadisa, što nema drugih hadisa (od drugih ravija) koji ga podupiru, i što je njegova forma i način klanjanja oprečna drugim namazima“.

Ono što je zanimljivo da tri imama mezheba, Ebu Hanife, Malik i Šafija, nisu čuli za ovaj hadis niti je od njih prenešen njihov stav oko ovog namaza.

Odabrano (radžih) mišljenje
Ispravno je, a Allah zna najbolje, da je ovaj hadis munker (jako slab) i šaz (oprečan vjerodostojnim hadisima), a na ovom stavu su mnogi učenjaci ovog Ummeta.

Slabost ovih rivajeta se ogleda sa strane slabosti ravija u svim senedima, a njegova oprečnost drugim hadisima se ogleda sa strane načina klanjanja tog namaza, jer takav vid klanjanja (onoga šta se uči) nije prenešen ni u jednom drugom dobrovoljnom namazu što ukazuje na njegovu slabost i čudnovatost.

Prema tome, bliže je da klanjanje ovog namaza nije propisano zbog slabosti hadisa na koji se oslanja njegova propisanost.

S tim da treba napomenuti da oni koji klanjaju ovaj namaz, uzimajući i slijedeći učenjake koji vide propisanost ovog namaza na osnovu spomenutog hadisa, nisu novotari niti je ovaj namaz novotarija zbog razilaženja učenjaka oko toga, kao i zbog toga što se oni koji praktikuju ovaj namaz oslanjaju se na hadis (po njima dobrim i vjerodostojnim) i postupak mnogih od imama selefa ovog Ummeta.

Ve billahi tevfik.