KLANJANJE ZA IMAMOM KOJI BRZO KLANJA

– Esselamu alejkum ve rahmetullah ve berekatuh uvaženi šejhu…
Zamolio bi vas da mi date odgovor u što skorijem vremenu…inšhaAllah.
imamo problem u vezi silnih novotarija, al novotar kao novotar (imam tog džemata) se puno oholi kada ga pokuša neko od braće posavjetovat, smatra braću kojekakvim “vehabijama”, ljude ostavlja u zabludi, govori jedno (sa hutbe) a radi drugo, ošlo je do te mjere da je kritičan skroz….pa da vas pitam sledeće..

.
Taj imam veoma brzo klanja, ne upotpunjava ruknove (znači što prije da završi), neka braća su ga upozoravala na to ali on kaže da je njemu tako taman, pa da vas pitam…šta da radim…uopšte se ne osjetim u namazu…da li je moj namaz ispravan za njim i dal ima fajde klanjat za njim?
Allah vam svako dobro dao…esselamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuh….

ODGOVOR: Alejkumusselam we rahmetullahi we barekatuhu.
Učenjaci kada su govorili o brzom klanjanju imama i propisu klanjanja za njim rekli su da se ne ostavlja namaz za njim sve dok muktedija može da obavi vadžibe namaza, poput učenja Etehijatu na prvom sjedenju kao i samo sjedenje na prvom tešehudu, ili izgovaranje tekbira i učenje dova koje se uče na ruku’u, vraćanju sa ruku’a i sedždi (kod onih učenjaka kod kojih je ovo vadžib, poput hanabila). Prenosi Ibn Hazm u svojoj knjizi “El-Mualla” (4/301) od

Ibn Džurejdža da je pitao učenjaka Ata’: “Imam ne upotpunjuje namaz, hoću li ostaviti namaz za njim?”, a on mu je odgovorio: “Ne, klanjaj sa njim, upotpuni što možeš, klanjanje u džematu je meni draže. Pa ako podigne glavu sa rukua i neupotpuni reka’at ti ga upotpuni, a ako podigne glavu sa sedžde i ne upotpuni sedždu ti je upotpuni …”. Slično ovome se prenosi od tabi’ina Alkame. Naravno, ovde se podrazumijeva da imam dođe u namazu sa najmanjim čime se upotpunjava vadžib.

Takođ, kaže šejh Ibn Usejmin, rahimehullah, u svojoj knjizi “Eš-šerhul mumti’a” (4/451): “Ako imam mesdžida brzo klanja tako da čovjek ne može izvršiti vadžib (od vadžiba namaza) on ima opravdanje da ostavi klanjanje u džematu u tom mesdžidu. Međutim, ako ima neki drugi mesdžid u kome se klnaja u džematu njemu je vadžib da klanja u drugom mesdžidu”.
Prema tome, učenjaci su govorili o tome da je opravdano ostavljanje klanjanja u džematu za onim ko brzo klanja ako se zbog tog brzog klanjanja ne mogu ispuniti vadžibi namaza.

A što se tiče klanjanja za imamom koji brzo klanja tako da se ne mogu obaviti ruknovi namaza, poput stojanja, ruku’a, ispravljanja nakon ruku’a, sedžde, ispravljanja između dvije sedžde i smirivanja na svim spomenutim mejstima i tome slično, onda nema sumnje da je opravdano ostaviti klanjanje u džematu za imamom koji zbog brzine ne ostavi dovoljno vremena da se izvrši neki rukn namaza. Opravdanost ostavljanja klanjanja za takvim imamom se vraća na to da bez rukna namaza nije ni namaz ispravan.

A što se tiče procjene da li se može upotpuni rukn ili ne to se vraća na emanet samog muslimana koji klanja za tim imamom. Ve billahi tevfik.