UDALJENOST NA KOJOJ NIJE VADŽIB IĆI NA DŽUMU
PITANJE: Selam alejkum!
Šejh živim u inostranstvu ali nekako je teško naći firmu koja bi mi dopustila da odsustvujem za vrijeme džume. Interesuje me ukoliko pitam za džumu da me oslobode i šef u slučaju da mi ne da slobodno, jesam li dužan napustiti to radno mesto ili da nastavim da radim?
ODGOVOR: Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.
Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:
Kao odgovor na ovo pitanje obradit ću, uz Allahovu pomoć, mes’elu koja govori o udaljenosti na kojoj osoba postaje obavezna da ide na džumu namaz.
Naime, islamski pravnici imaju veoma podijeljeno mišljenje oko udaljenosti na kojoj je muslimanu vadžib da prisustvuje džuma namazu.(Šerhu Sahihi Buhari od Ibn El-Bettala 2/494, Nejlul-evtar 3/268, Zehiretul-‘ukba16/65,)
Prvo mišljenje: Džuma je vadžib svakom onom ko se nakon džume može vratiti kući prije noći.
Ovo je stav Ibn Omera, Ebu Hurejre i Enesa, radijallahu anhum, Hasana El-Basrija, ‘Ata’, Nafi’e, ‘Ikrimeta, El-Hakema, Evza’ija i Ebu Sevra.
Dokazuju to hadisom od Ebu Hurejre, radijallahu anhu: „Džuma je obavezna onome ko stigne do noći svojoj porodici“. Bilježi ga Tirmizi, a slabim su ga ocijenili Ahmed, Tirmizi, Iraki, Albani i mnogi drugi. Nije ispravno dokazivanje sa ovim hadisom, kao što kaže ‘Iraki.
Drugo mišljenje: Džuma je vadžib onome ko čuje ezan.
Ovo je stav Abdullah ibn ‘Amra, radijallahu anhu, Se’id ibn El-Musejjiba, Malika, Šafije, Ahmeda i Ishaka.
Dokazuju to hadisom od Abdullah ibn ‘Amra, radijallahu anhu, kojeg bilježe Ebu Davud i Darekutni: „Džuma je obavezna onome ko čuje ezan“. Hadis je slab, u njemu su dvojica ravija čije stanje nije poznato. Slabim ga ocjenjuju Iraki, Albani (u nekim knjigama ga ocjenjuje dobrim) i drugi. Kažu da hadis podupiru riječi Uzvišenog: „O vjernici, kada se u petak na namaz pozove, kupoprodaju ostavite i pođite namaz obaviti; to vam je bolje, neka znate!“ (El-Džumua, 9.)
Treći mišljenje: Džuma je vadžib onome ko čuje ezan koji se uči jakim glasom sa zidina grada.
Ovo se prenosi od Malika.
Četvrto mišljenje: Džuma je vadžib na udaljenosti od deset milja (tj. oko 15 km).
Ovo je stav ‘Ata’.
Peto mišljenje: Džuma je vadžib na udaljenosti od šest milja (tj. oko 10 km).
Zastupa ga Zuhri.
Šesto mišljenje: Džuma je vadžib na udaljenosti od četiri milje (tj. ok 7 km).
Ovo je stav Rebi’e i Zuhrija.
Sedmo mišljenje: Džuma je vadžib na udaljenosti od tri milje (tj. oko 5 km).
Ovo je treće mišljenje Malika.
Kaže Malik da je to ustvari udaljenost do koje se čuje ezan.
Osmo mišljenje: Džuma je vadžib na udaljenost jednog ferseha, tj. približno tri milje.
A ovo je stav Ahmeda i Šafije. Kaže Ibn Kudame da je ovo stav i hanefija.
Deveto mišljenje: Džuma je obavezna samo onima koji su u naseljenom mjestu. A ko je van naseljenog mjesta njemu nije obavezna iako čuje ezan.
Ovo je stav učenjaka Kufe i hanefija.
Hanbelijski učenjak Ibn Redžeb u svom komentaru Buharijinog Sahiha (Fethul-bari 8/156-164) je drugačije pojasnio razilaženje učenjaka po ovom pitanju. Slično njemu je uradio i Ibn Kudame u El-Mugniju (2/266).
Rezime razilaženja po Ibn Redžebu je sljedeći:
(Prvo stanje) Onaj ko živi u naseljenom mjestu (gradu) u kojem se klanja džuma, njemu je vadžib da klanja džumu svejedno čuo ezan za džumu ili ne.
Ibn Redžeb ovo prenosi od tabi’ina ‘Ata’. Takođe, prenosi da je Enes, radijallahu anhu, živio u mjestu Ez-Zavije, koje je van Medine, a koje je bilo udaljeno dva ferseha (tj. šest milja, a što je oko 10 km) od Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, mesdžida, te bi nekada klanjao džumu, a nekada bi je izostavio.
Ako je onaj ko stanuje u naseljenom mjestu stanovnik tog mjesta, a ne musafir, njemu je vadžib da klanja džumu svejedno čuo ezan ili ne.
Ovo je stav Šafije i Ahmeda. Neki učenjaci kažu da oko ovoga nema razilaženja među učenjacima.
A ako je onaj ko stanuje u naseljenom mjestu musafir, većina učenjaka je na stavu da mu nije vadžib klanjati džumu, jer kao musafir ima olakšicu.
(Drugo stanje) Onaj ko živi izvan naseljenog mjesta (grada) u kojem se klanja džuma, da li je obavezan da klanja džumu sa muslimanima tog mjesta? To je pitanje oko kojeg se učenjaci razilaze.
Prvi stav: nije obavezan klanjati džumu sa stanovnicima naseljenog mjesta pa makar bio veoma blizu.
Ovo je mišljenje Sevrija, Ebu Hanife i sljedbenika njegovog mezheba.
Drugi stav: obavezan je klanjati sa njima džumu ako živi blizu tog mjesta, a nije obavezan ako živi udaljeno.
Ovo je stav većine učenjaka Ummeta.
Koja je to udaljenost na kojoj onaj koji živi van naseljenog mjesta postaje obavezan klanjati džumu sa mještanima naseljenog mjesta, oko toga se učenjaci razilaze na mnogo stavova:
1- Onaj ko čuje ezan, obavezan je prisustvovati džumi, a ko ne čuje nije.
Ovo je stav Šafije, Ahmeda, Ishaka, Abdullah ibn ‘Amra, radijallahu anhu, Se’id ibn El-Musejjiba i ‘Amr ibn Šuajba. Zatim je Ibn Redžeb naveo dokaze sa kojima to dokazuju, a koje smo već spomenuli.
2- Do udaljenosti jednog ferseha (tri milje, tj. oko 5 km) od mjesta gdje se klanja džuma, vadžib je prisustvovati.
Ovo je stav Se’id ibn El-Musejjiba, Lejsa, Malika, Muhamed ibn Hasana i Ahmeda u drugom rivajetu.
Kaže Ibn Redžeb da neki učenjaci hanbelijskog mezheba kažu da nema razlike između ovog i prethodnog stava, jer je ferseh najdalje što se može čuti ezan.
Imam Ahmed je rekao: „Džuma je obavezna onome ko čuje ezan, a ezan se čuje sa udaljenosti jednog ferseha“. Ista izreka se prenosi od imama Malika. Pa su tako prvi i drugi stav isti.
Zatim je Ibn Redžeb naveo nekoliko predaja koje idu u prilog ovom stavu, s tim da ih je ocijenio slabim.
3- Obavezan je do udaljenosti od 4 milje. (tj. oko 7 km)
Ovo je stav Ibn El-Munkedira, Zuhrija, Ikrime i Rebi’e.
4- Obavezan ja do udaljenosti dva ferseha ili 6 milja. (tj. oko 10 km)
Ovo se prenosi od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, Neha’ija i Ishaka.
5- Obavezan ja do udaljenosti 4 i 5 fersha. (tj. oko 20 i 25 km)
Ovo se prenosi od Mu’aza i Muavije, radijallahu anhum.
6- Obavezan ja do udaljenosti od 7 milja. (tj. oko 12 km)
Ovo se prenosi od ‘Ata’. A u drugom rivajetu od njega: od 10 milja do 12.
Kaže Neha’i da je obaveza do dva ferseha (6 milja ili 10 km).
Prenosi se od Ebu Bekra ibn Muhammeda ibn ‘Amra ibn Hazma da je naredio da stanovnici Kuba’a, Zul-Hulejfe i manjih sela oko Medine prisustvuju džumi u Medini.
7- Obavezan je onaj ko, kada čuje ezan, izađe iz kuće i pristigne na džumu. Ovo je stav Rebi’e.
8- Obavezan je onaj ko se nakon džume može vratiti kući prije noći.
Ovo je stav Ibn Omera, Ebu Hurejre i Enesa, radijallahu anhum, Hasana El-Basrija, ‘Ata’, Nafi’e, ‘Ikrimeta, El-Hakema, Evza’ija, Ebu Sevra, Ebu Hajseme, Sulejmana ibn Davuda, Ahmeda i El-Džuzanija. Zatim je Ibn Redžeb naveo hadis od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, koji smo već spomenuli, i pojasnio njegovu slabost. (ovo je rezime govora Ibn Redžeba po ovom pitanju)
Odabrano (radžih) mišljenje
Po ovom pitanju nije ništa vjerodostojno prenešeno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ashabi su se po ovom pitanju jako razišli. Stav skupine učenjaka da je onome ko živi u naseljenom mjestu (gradu ili selu) u kojem se klanja džuma vadžib da klanja džumu svejedno čuo ezan za džumu ili ne, je jako prihvatljiv da nemamo u savremeno doba veoma velikih gradova čiji prečnik dostiže 40,50 ili 60 km.
Od svih spomenutih mišljenja najbliži ispravnom je stav onih koji smatraju da je obavezan prisutstvovati džumi onaj ko čuje ezan, tj. do udaljenosti jednog ferseha (oko 5 km), ako uzmemo da je to udaljenost do koje se čuje ezan kako se prenosi od Ahmeda i Malika. Ovaj stav se može dakazivati sa opštim značenjem kur’anskog ajeta i hadisa kojeg bilježi Muslim u svom Sahihu.
Kaže Uzvišeni: „O vjernici, kada se u petak na namaz pozove, kupoprodaju ostavite i pođite namaz obaviti; to vam je bolje, neka znate!“ (El-Džumua, 9.)
Bilježi Muslim od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je neki slijepac pitao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da mu da olakšicu da klanja u kući (a ne u mesdžidu) jer nema nikoga da ga dovede u mesdžid. Pa ga je oslobodio. Međutim, čim je krenuo od njega, pozvao ga je i pitao da li on čuje ezan? Nakon potvrdnog odgovora slijepca, rekao mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Onda se odazovi (pozivu na namaz)“. Iako hadis govori o obavezi klanjanja farzova u džematu, još je preče da se on odnosi na džumu, kao što kaže učenjak Iraki.
Prema tome, onaj ko je udaljen (sa kućom ili radnim mjestom kada je džuma) od najbližeg mesdžida u kojem se klanja džuma više od 10, 15 ili 20 km, njemu nije vadžib da klanja džumu. Njemu i sličnima je obaveza, ako su u mogućnosti, da organizuju klanjanje džume u mjestu gdje se nalaze, u protivnom ostaje mu da klanjaju podne namaz.
Ve billahi tevfik.
http://www.ehlus-sunne.ba
