DA LI JE POSTOJANJE MAHREMA UVJET ZA DA BI ŽENA BILA OBAVEZNA OBAVITI HADŽDŽ

PITANJE: Eselamu alejkum we rahmetulah we berekatuhu,
Hvala Allahu Gospodaru svjetova, neka je salavat i selam na posljednjeg Božijeg Poslanika i Miljenika Muhammeda s.a.w.s., njegovu časnu porodicu i plemenite ashabe.
Interesira me kakav je šerijatski stav oko odlaska same žene na hadždž s obzirom da ja nemam mahrema (niti oca, niti brata, ni amidže,ni muža, ni….), a htjela bih ići i mislim da ću do slijedeceg hadždža insAllah imati i potrebna materijalna sredstva za odlazak?!
Postoji li “izuzetak od pravila” po kojem bi žena mogla sama ici na hadždž?!
Da Vas Plemeniti nagradi najljepšom nagradom i učvrsti na pravom putu insAllah!

ODGOVOR: Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Dva imama, Malik i Šafija rahmetullahi alejhim, su na stavu da postojanje mahrema koji će putovati sa ženom nije šart da bi žena bila obavezna obaviti Hadždž[1].

Dok sa druge strane, Ebu Hanife i Ahmed, rahmetullahi alejhim, uslovljavaju postojanje mahrema koji će putovati sa ženom da bi bila obavezna obaviti Hadždž[2].

Pod mahremom se podrazumijeva muž i svi oni kojima je zabranjeno oženiti tu ženu za sva vremena zbog rodbinskih veza po porijeklu, rodbinstva po mlijeku i veze taštinstva.

Mahremi po rodbinskim vezama po porijeklu su: otac, sin, brat, sin brata, sin sestre, amiđža i daidža.

Mahremi po mlijeku su kao i mahremi po rodbinskim vezama.

A mahremi po taštinstvu su: otac muža, sin muža, muž kćerke i muž njene majke. Pa ako žena nema nikog od gore spomenutih smatra se da nema mahrema[3].

Tako po Maliku i Šafiji dovoljno je da žena, pored ispunjenja ostalih šartova, nađe sigurne saputnike – društvo pouzdanih žena ili ljudi – time je postala obavezna obaviti Hadždž.

Dok joj kod Ebu Hanife i Ahmeda nije dozvoljeno da ide na Hadždž, niti je obavezna da ga obavi, sve dok ne nađe mahrema koji će putovati sa njom. A putne troškove za mahrema je dužna žena snijeti[4].

Razlog razilaženja učenjaka po ovom pitanju su šerijatski jasni tekstovi u kojima je došla naredba obavljanja Hadždža, dok sa druge strane imamo vjerodostojne hadise (Mutefekun alejhi) da ženi nije dozvoljeno putovati bez mahrema.

Pa oni koji su uslovili postojanje mahrema spojili su naredbu obavljanja Hadždžda sa zabranom putovanja bez mahrema. A oni koji su dozvolili obavljanje Hadždža, koji je temelj vjere, bez mahrema u sigurnom društvu kažu da je putovanje (sefer) za obavljanje Hadždžda putovanje koje je vadžib za koje nije šart postojanje mahrema.

Kao što je zarobljenoj muslimanki koju kjafiri oslobode vadžib da putuje u muslimansko mjesto imala mahrema ili ne, takođe putovanje žene kod kadije radi rješavanja pokrenute parnice kao i protjeravanje zinalučarke iz mjesta u kojem je počinila zinaluk u neko drugo mjesto. Za sva tri spomenute situacije nije šart putovanja postojanje mahrema jer je to putovanje vadžib, a takođe i putovanje za obavljenje Hadždža[5].

Odabrano mišljenje (radžih) po ovom pitanju je da je ženi dozvoljeno da putuje sa pouzdanim muškim ili ženskim društvom da bi obavila Hadždž. Na ovom stavu su pored Malika i Šafije: Aiša, Ibn Omer, Abdullah ibn Zubejr, radijallahu anhum, ‘Ata’, Ibn Sirin, Evzai’, Davud zahiri i mnogi drugi[6].

Najjači dokazi za ovaj stav je postupak ashaba, a nema sumnje da su oni bolje razumijevali ovo pitanje od onih potonjih.

Prenosi se da je Omer, radijallahu anhu, prilikom obavljanja njegovog zadnjeg Hadždža dozvolio ženama Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da obave Hadždž, pa je sa njima poslao Osmana i Adurrahman ibn ‘Aufa, radijallahu anhuma[7].

Pa ako je to bilo dozvoljeno majkama pravovjernih onda je preče da bude i ostalim muminkama.

Takođe, prenosi Nafi’a da bi Ibn Omer, radijallahu anhuma, putovao sa svojim oslobođenim robinjama a da one nisi imale mahreme[8].

Spomenuto je u prisustvu Aiše, radijallahu anha, da žena ne smije putovati bez mahrema, pa je rekla: “Ne može svaka žena naći mahrema”.

Kaže Ibn Sirin: “Nema smetnje da žena putuje (na hodočašće) sa nekim muslimanom”.

“Putuje sa grupom žena”, rekao je Malik.

Kaže Hammad: “Nema smetnje da žena putuje u grupi dobrih ljudi bez mahrema”.

“Putuje sa pouzdanim ljudima”, kaže El-Evzai’.

Kaže Šafija: “Putuje sa pouzdanom slobodnom muslimankom”[9].

A hadis od Ibn ‘Abbasa, radijallahu anhuma, sa kojim dokazuju zabranu putovanja žene na Hadždž bez mahrema, u njemu je došlo da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “…, a žena ne putuje osim sa mahremom”, pa je ustao neki čovjek i rekao: “Allahov Poslaniče, moja žena je krenula da obavi Hadždž, a ja sam se prijavio u tu i tu bitku”. “Idi i obavi Hadždž sa svojom ženom”, reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem[10].

Naredio mu je da ide sa svojom ženom na Hadždž, a nije mu naredio da je vrati niti je prekorio njeno putovanje na Hadždž bez mahrema, time ovaj hadis ne može biti jasan dokaz po ovom pitanju. A Allah zna najbolje.

[1] Hašijetud-dusuki (2/9-10) i Mugnil-muhtadž (1/467).

[2] Fethul-kadir (2/128) i El-Mugni (3/236-237).

[3] El-Mugni fi fikhil-hadždž vel-‘umreti, Se’id ibn Abdulkadir, str. 23-24.

[4] El-Mevsu’atu el-fikhijje (17/35-37).

[5] Bidajetul-mudžtehid ve nihajetul-muktesid, Ibn Rušd, str. 256-257.

[6] El-Mugni fi fikhil-hadždž vel-‘umreti, str. 20.

[7] Buharija (1860).

[8] Šerhu me’anil-‘asar (2/116) i El-Muhalla (7/48).

[9] El-Mugni fi fikhil-hadždži vel-‘umreti, str. 20-21.

[10] Buharija (3006) i Muslim (3336).