POST BOLESNIKA

– Esselamu alejkum we rahmetullahi we berekatuhu.
Imam jedno vrlo važno pitanje. Imam neke probleme sa kamenjem koje se često stvara u bubrezima. Čuli ste za bolove, patnju, operacije, itd… koje to prate. Dolazi mjesec Ramazana i trebalo bi se postiti. Doktor mi je rekao da moram da pijem najmanje 2-3 litra vode na dan da bi se čistili bubrezi, tj. da bi se spriječilo stvaranje kamenja…. Znam da se ne može postiti, a konzumirati voda.
Prošle godine sam dao nešto para da se da nekome ko će postiti (a te pare su bile dovoljne za mjesec dana posta, tj. za hranu). Šta mi vi savjetujete? Šta da radim? Ne bježim od posta, ali se bojim da prođem kroz ono sto sam prošao (bolovi, operacije, itd.). Molim vas da mi date nasihat. Wesselamu alejkum.

ODGOVOR: Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Kaže Uzvišeni: “A ko se razboli ili se na putu zadesi, neka isti broj dana naposti” (El-Bekare 185).

Ovim ajetom je dozvoljeno bolesniku da ne posti dane Ramazana sve dok je u bolesnom stanju, a zatim da naposti taj isti broj dana kada ozdravi. Ovo je propis onih bolesnika čija je bolest izlječiva. A sama bolest zbog koje se dozvoljava da se zbog nje bolesnik omrsi je ona čije štetne posljedice po tijelo i organizam bi sam post uzrokovao, ili bi povećavao ili bi usporavao ozdravljenje.

To znači da lagani kašalj, glavobolja, zubobolja i slično nisu bolesti zbog kojih se mrse dani Ramazana. Većina učenjaka, a od kojih su i četvorica imama mezheba, su stava da je bolest zbog koje se mrse dani Ramazana teža bolest a ne bilo kakva bolest.

Teška bolest je ona koja se sa postom povećava, ili ona usporava ozdravljenje, ili uzrokuje jaku teškoću, a po nekim učenjacima ovome se pridružuje i opravdan i realan strah da će post uzrokovati bolest. Ovakav opis bolesti zbog koje se dozvoljava mršanje tokom Ramazana navode Ibn Kudame u El-Mugniju (4/403) i Nevevi u El-Medžmu'u (6/261). A stav nekih učenjaka da se pod bolešću misli na bilo koju bolest većina učenjaka odbacuje i smatra pogrešnim anomalnim mišljenjem.

Dok bolesnici čija je bolest hronična, tj. ne očekuje se njeno izlječenje, na njima je da za svaki dan Ramazana nahrane jednog siromaha analogno starcu i starici a nisu dužni napaštati te dane, ovo je mišljenje većine učenjaka.

Dok drugi dio učenjaka smatra da hronični bolesnici ne trebaju niti napostiti propuštene dane niti nahraniti siromaha za svaki propušteni dan, a prvi stav je ispravniji.

Na osnovu toga kako si opisao svoje stanje ti imaš pravo na olakšicu ostavljanja posta danima Ramazana zbog bolesti. A ako ne očekuješ da će ti se stanje nekada popraviti i poboljšati onda si dužan za svaki dan nahraniti jednog siromaha.

Hranjenje se može izvršiti i na kraju Ramazana i to da se sva hrana da jednoj siromašnoj osobi. Takođe, hrana se može dati u brašnu, po većini učenjaka za svaki dan se daje pola sa'a, tj. dva pregršta, a to iznosi oko 37,5 kg brašna za 30 dana.

To što si prošle godine dao pare da se da nekome ko će postiti a te pare su bile dovoljne za mjesec dana posta, tj. za hranu, ovakav postupak nema osnova u Šerijatu te je prema tome to što si uradio ništavno i pogrešno.

Bio si obavezan nahraniti za svaki dan Ramazana jednog siromaha (može to biti jedna te ista osoba), a to znači da nije ispravno davati novac nego hranu (za jedan dan jedan osrednji obrok) i da osoba mora biti siromašni musliman a ne bilo koji musliman. Zato si obavezan za neispoštene dane Ramazana od prošle godine odmah sada nahraniti za svaki dan jednog siromaha. Ve billahi tevfik.