DOGAĐAJI I OBREDI DANA AŠURE IZMEĐU POTVRĐENOG I IZMIŠLJENOG
PITANJE: Esselamu alejkum draga braco!
Čitam da je fino postit dan Ašure i htjela bi znati šta je taj dan Ašure?
Imali neki događaj koji je tada bio, kada bi me neko upito za taj dan, šta reći i kako objasnit? Jer znam da je od sunneta postiti, ima li sada i pitanje što postit taj dan.
I da li mogu ja u tim danima deveti, deseti, jedanesti zanijetit zapostit moje dane koje su mi ostale od posta Ramazana, ili bi trebala njih posebno napostit?
ODGOVOR: Alejkumusselam!
Dovoljno je muslimanu ako zna da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nešto radio ili preporučio da se radi, svejedno poznavao on povod, mudrost ili smisao toga, da to radi i praktikuje. A ako poznaje povod, smisao i mudrost određenog dobrog djela to je onda bolje.
Međutim, što se tiče dana Ašure ovo pitanje ima smisla pošto je oko tog dana rašireno mnogo neosnovanih radnji, djela i postupaka od kojih je ova vjera čista.
Što se tiče toga zašto je propisano postiti taj dan odgovor je u hadisu kojeg prenose Buharija i Muslim u svoja dva Sahiha od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, da je rekao: “Došao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u Medinu pa je zatekao Židove da poste na dan Ašure (deseti Muharrem) pa su ih upitali o tome. A oni su odgovorili: Ovo je dan u kojem je Allah dao pobjedu Musau, alejhi selam, i Benu Israilu nad faraonom, pa ga mi postimo veličajući taj dan. Pa je rekao Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem: “Mi smo preči da slijedimo Musaa, alejhi selam, od vas”. Pa je naredio da se posti taj dan.
Ovo je jedino što je vjerodostojno prenešeno po pitanju toga šta se desilo taj dan i zašto ga postimo.
Navode se predaje u kojima je došlo da je se na dan Ašure Nuh, alejhi selam, iskrcao na brdo El-Džudij, da je Allah, subhaneh, tog dana oprostio Ademu, alejhi selam, i Junusovom narodu, da se taj dan rodio Ibrahim, alejhi selam, da je taj dan spašen od vatre, i druge predaje koje se često spominju i navode u knjigama i na minberima.
Sve ove predaje, većinu ih navodi Taberani u svom “Kebiru”, su ili veoma slabe zbog ravija čiji senedi se ostavljaju i ne prenose osim radi ibreta i upozorenja na njih, ili su izmišljene i krivotvorene. A to znači da nije dozvoljeno prepričavati ove predaje i imati ubjeđenje oko onog što je u njima prenešeno o vrijednosti toga dana zbog velikih događaja koji su se navodno tada desili.
Od svega spomenutog pouzdano je samo da su Musa, alejhi selam, i njegov narod toga dana spašen od faraona.
Takođe, od izmišljotina i novotarija toga dana je ono što rade šije od samokažnjavanja udarajući se sabljama i puštajući krv jer navodno nisu spriječili ubistvo Husejna, radijallahu anhu, jer je on toga dana ubijen.
Takođe, sufijske novotarije koje su zajedničke sa šitskim od spremanja određenog jela za taj dan koje se zove ašura sa posebnim receptom, gdje se skuhaju sve vrste zrnevlja (pšenica, kukuruz, grah, riža…) i jede se taj dan smatrajući to obredima i običajima dana Ašure ili čak ibadetom. I još mnoge druge stvari za koje nije došao dokaz u šerijatskim tekstovima a što se pripisuje ovoj uzvišenoj vjeri a ona je čista od toga.
Ispravno je da se ne može spojiti post koji je vadžib sa postom koji je mustehab, pa tako ako hoćeš nagradu posta za dane Ašure trebaš posebno nanijetiti i postiti dane propuštene u Ramazanu a posebno postiti dane Ašure čiji post je sunnet a ne vadžib. Ili ako zanijetiš u danima posta povodom Ašure ujedno i napaštanje dana Ramazana onda nemaš nagradu posta za dane Ašure nego samo za napaštanje Ramazana. Ve billahi tevfik.
