NAJDUŽI I NAJKRAĆI PERIOD HAJZA
PITANJE: Esselamu alejkum.
Da li postoji granica trajanja hajza? Naišla sam da neki smatraju da može da traje najduže 15 dana, a da se onda treba ponašati kao čista?
ODGOVOR: Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu. Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:
Oko najkraćeg i najdužeg perioda hajza učenjaci imaju nekoliko stavova: (Šerhu Sunen el-Begavi 2/135, Sunenu et-Tirmizi 1/191, El-Mevsu’atu el-kuvejtijje el-fikhijje 2/14)
Prvi stav – da je najkraći period tri dana i tri noći, a najduži deset dana i deset noći.
To jest, kraći period od tri dana i tri noći se ubraja u istihazu, a duži od deset dana i noći takođe se ubraja u istihazu.
Ovo je stav Enesa, radijallahu anhu, Hasana El-Basrija, Sufjana Sevrija, Ibn Mubareka (u rivajetu od njega) i hanefija. (Fethul-kadir 1/143)
Od Jusufa (učenika Ebu Hanife) se prenosi da je najkraći period dva dana, a od Se’id ibn Džubejra da je najduži 13 dana.
Dokazuju to sa hadisom od Ebu Umame, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Najkraći period hajza je tri dana, a najduži deset dana”. Bilježi ga Taberani u Evsetu i Musneduš-šamijin. Takođe, bilježi ga Darekutni od El-Eska’a, radijallahu anhu. Slabim su ga ocijenili Ibn Hadžer, Bejheki, Ibn El-Dževzi, Albani i mnogi drugi. Kaže Albani da je hadis munker. (Es-Silsiletu ed-daife 3/600)
Drugi stav – da je najkraći period dan i noć, a najduži petnaest dana i noći. Ono što je kraće ili duže od toga je istihaza.
Ovo je stav Alije, radijallahu anhu, ‘Ata’ ibn ebi Rebaha, Evzaija, Šafije, Ahmeda, Ebu Sevr, Ishaka, Ebu ‘Ubejda, šafija i hanabila. (Mugnil-muhtadž 1/108, El-Mugni 1/324)
Dokazuju to time što niti u šerijatskim tekstovima niti u arapskom jeziku nije došla granica za najmanji i najduži period hajza, a u tom slučaju se vraćamo na praksu i običaj. U praksi se potvrdilo da je nakraći period dan i noć, a najduži petnaest dana.
Komentar: Ispravno je da se u praksi potvrdilo ono što kaže šejh Ibn Usejmin (Eš-Šerhu el-Mumti’u 1/406): „Ima žena koje nemaju uopšte hajza, a nekima od njih traje nekoliko sati zatim bude čista“.
Treći stav – da nema najkraćeg perioda, a najduži za početnicu (koja je tek dobila hajz) je 15 dana, dok je za ostale žene tri dana duže od ustaljenog perioda hajza. U rivajetu se navodi da je najduži period 17 dana i noći.
Ovo je stav Malika i malikija. (Hašijetud-dusuki 1/132)
Četvrti stav – da nema granice za najkraći niti najduži period hajza.
Kaže Ibn el-Munziri (El-Evsetu 2/228) da je na ovome skupina učenjaka, a što prenosi i imam Nevevi (El-Medžmu’ 2/380). Ovo je ujedno i rivajet od Malika, stav Ibn Tejmije i Ibn ‘Usejmina i mnogih drugih savremenih učenjaka. (Eš-Šerhu el-Mumti’u 1/406)
Kaže Ibn ‘Usejmin (Ed-Dimau et-tabi’ijje, str. 7): „Ovo je odabrani stav šejhul-islama Ibn Tejmije, i on je ispravan jer na njega ukazuju Kitab, sunet i razum“.
Kaže Ibn Tejmije (Medždu’ul-fetava 19/237): „Od toga je i termin hajza. Za taj termin je Zakonodavac (Allah, subhanehu ve te’ala) vezao mnogo propisa u Kitabu i sunetu, a da nije odredio njegov najkraći niti najduži period, niti čistoću između dva hajza, iako je ummet uopšteno iskušan tom pojavom (hajzom) i ima potrebu da poznaje te periode. A arapski jezik ne pravi razliku između ovog ili onog perioda. Pa tako onaj ko je odredio (najkraći i najduži) period u tome suprostavio se Kitabu i sunetu“.
Odabrano mišljenje je četvrti stav učenjaka, a Allah zna najbolje. Ono što ide u prilog odabiru ovog stava je nepostojanje ajeta niti vjerodostojnog hadisa po tom pitanju, kao i činjenica da je u praksi potvrđeno da neke žene imaju ekstremno različite periode hajza.
Ve billahi tevfik.
