UPOTREBA GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE
Genetski modifikovana hrana je genetski materijal (DNK) izmenjen na vještački način.
Prva modifikovana biljka koja se pojavila na tržištu bila je paradajz, i to još 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, i to najviše u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu.
Najviše se uzgaja soja, kukuruz, uljana repica i pamuk. Naravno, sa začecima genetskog inženjeringa i njegovim daljim razvojem, nastale su i neke moralne dileme, poput toga: da li treba genetski modifikovati biljke i životinje i da li ih treba koristiti za ishranu?
Prije samog odgovora na pitanje treba napomenuti da je od Allahove mudrosti stvaranja to da je biljke i životinje stvorio i stavio u službu čovjeka. Kaže Uzvišeni: “On je za vas sve što postoji na Zemlji stvorio” (El-Bekare, 29)
I kaže: “Kako ne vidite da vam je Allah omogućio da se koristite svim onim što postoji na nebesima i na Zemlji i da vas darežljivo obasipa milošću Svojom, i vidljivom i nevidljivom?” (Lukman, 20), takođe kaže u drugom ajetu: “A kamile smo vam učinili jednim od Allahovih obreda hadža, i vi od njih imate koristi; zato spominjite Allahovo ime kada budu u redove poredane; a kad padnu na zemlju, jedite ih, a nahranite i onoga koji ne prosi, a i onoga koji prosi; tako smo vam ih potčinili da biste zahvalni bili” (Hadždž, 36), i kaže: “On čini da vam pomoću nje raste žito, i masline, i palme, i grožđe, i svakovrsni plodovi – to je, zaista, dokaz za ljude koji razmišljaju” (En-Nahl, 11).
Imajući u vidu ovo, upotreba genetskog inžinjeringa ili “moderne biotehnologije”, ili “genetske tehnologije” u povećanju i poboljšanju biljne i životinjske proizvodnje sa ciljem opće koristi ljudi nije šerijatski sporna, tj. ona je dozvoljena. Sa druge strane, ciljevi Šerijata (mekasiduš-šeria) podupiru i podržavaju sve ono u čemu je korist i hajr za čovječanstvo a što se zasniva na poznatom šerijatskom pravilu: “Da je osnovni šerijatski cilj pribavljanje koristi (dunjalučkih i ahiretskih) ljudima i njihovo upotpunjavanje i otklanjanje šteta i njihovo umanjivanje”.
O ovome šerijatskom pravilu nadugačko i naširoko je pisao i govorio El-Izz ibn Abdusselam kao i Šejhul-islam Ibn Tejmije.
S tim da se ova dozvola upotrebe genetskog inžinjeringa biljnog i životinjskog svijeta ograničava sa dva šarta:
Prvi – da to ne uzrokuje bolesti ljudima i ne nanosi im štetu time što će ta modifikovana hrana u sebi sadržavati otrovne hemikalije ili neke druge štetne tvari koje uzrokuje bolesti.
Drugi – da se genetički inžinjering kod životinja ne upotrebljava kao sredstvo mijenjanja Allahovog stvaranja koje je šerijatski zabranjeno.
Pa kada se ispune prvi šart nema nikakve smetnje u upotrebi genetski modifikovane hrane. Dok se drugi šart odnosi na upotrebu genetičkog inžinjeringa od strane muslimana, a ne na samu dozvolu upotrebe genetski modifikovane hrane.
A što se tiče toga da li genetski modifikovana hrana šteti ljudskom organizmu, odgovor na to treba potražiti kod stručnjaka iz ove oblasti. A oni koji budu istraživali štetnost ove hrane na ljudski oganizam naći će velike kontradiktornosti i protivrječnosti u ocjenama i izjavama stručnih i odgovornih osoba od strane kompanija, zdrastvenih ustanova pa čak i država po ovom pitanju. Ve billahi tevfik.
