ŽENA ZBOG KOJE JE ALLAH PREKORIO POSLANIKA, sallallahu alejhi ve sellem

Esselamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu.
Je li istinita ova priča? Neki mladić, po imenu Humejd, je otišao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da se požali na svoju ženu i tada je čuo učača kako uči: “Doista će Džehenem biti mjesto sakupljanja sviju njih.” Dao se u plač i tako je došao kući plačući. Kada je nastupila noć, obavio je propisane namaze ali je i dalje plakao bez prestanka skrušeno doveći do sabaha.
Njegova žena je bila neposlušna i on se prethodnog dana žalio Poslaniku na nju, ali ga ona upita: „Humejde, šta je razlog te cijele noći nisi spavao niti prestao s plačem?“ On joj reče: „Čuo sam učača kako uči: ‘Doista će Džehenem biti mjesto sakupljanja sviju njih.’“
Tada je Uzvišeni Allah u njeno srce ulio strah pa reče: „Otići ću kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i zamoliti ga da moli za moj oprost“.
On joj reče: „Zar ćeš ići Poslaniku, a ja sam se jučer žalio njemu na tebe?“
Ona je otišla kod Poslanika i stala pred njim kazavši: „Allahov Poslaniče, došla sam kod tebe kajući se pa zamoli Allaha da mi oprosti grijehe“.
Selman el-Farisi reče: „Allahov Poslaniče, ovo je Humejdova žena, čovjeka koji se jučer žalio na nju“. Tada se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, okrenu od nje i ne htjede s njom progovoriti ni riječi.
Nakon toga, ona ode u medinska brda plačući i moleći Allaha: „Allahu moj, došla sam kod Tvog Vjerovjesnika kajući se, ali se on okrenuo od mene i nije progovorio niti jedne riječi. Dolazim ti, o Ti čija milost obuhvata i žive i mrtve, Ti koji primaš pokajanja Svojih robova i brišeš grijehe… Allahu moj, ja sam ogrezla u grijehu a Ti si pun milosti…“
Tada je Džibril sišao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu: „Muhammede, El-Hakku ti šalje selam i kaže ti: ‘Muhammede, jedna Moja robinja ti je došla kajući se, pa je ti nisi prihvatio i okrenuo si se od nje. Muhammede, ona je došla Nama pa smo je prihvatili, oprostili smo joj grijehe i zadovoljni smo njome. Obraduj je Našim zadovoljstvom’.“
Tada Poslanik, s.a.v.s., reče svojim ashabima: „Ko će mi je od vas dovesti?“ Selman reče: „Ja ću, Allahov Poslaniče“. Našao je među medinskim brdima i rekao joj: „Odazovi se Allahovom Poslaniku“. Ona mu reče: „Selmane, kako ću se odazvati njemu a on je srdit na mene, a Allah se srdi na onoga na koga je srdit Njegov Poslanik?“
Selman joj reče: „Raduj se, Allah ga je obavijestio da je zadovoljan tobom“. Ona krenu ka Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa kad dođoše do njega Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, joj reče: „Raduj se ti, zbog koje me je prekorio moj Gospodar, raduj se, Allah ti je oprostio i zadovoljan je tobom“.
Ona je od radosti pala na sedždu i na sedždi je ostala dugo. Nakon nekog vremena Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče Selmanu: „Podigni joj glavu“.
Kada je Selman prišao da joj podigne glavu, a ona je već bila mrtva, rahmetullahi alejha.
Priču je napisao Ibn Dževzi u knjizi El-Mevaiz vel-Medžalis.

ODGOVOR: Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Ovo nije samo priča nego i hadis. Prenosi ga samo Ibn El-Dževzi u knjizi El-Mevaiz vel-Medžlis (str. 33), nisam našao da ga je neko drugi zabilježio u hadiskim zbirkama.

Ovaj hadis nema seneda (lanca prenosilaca), ili kako neki muhaddisi kažu: LA ASLE LEHU (Nema osnova ili izvora). A to znači da hadis batil, jer nema mu spomena u hadiskim zbirkama.

Sa druge strane, sama priča je munker (neispravna), jer nije prenešeno da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odbio nekoga ko se pokaje.

Upitan je šejh Abdrrahman Es-Suhejm o ovoj priči, pa je odgovorio: „Ova priča je batil, jer nije poznato da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, odbio pokajnika koliko god mu bili veliki grijesi“.
(http://www.almeshkat.net/vb/showthread.php?t=77164#gsc.tab=0)

Prema tome, ovaj hadis (priča) je ništavan (batil) sa strane seneda a njegovo značenje je suprotno onome što je došlo u vjerodostojnim hadisima. A ono što je preneseno u vjerodostojnom Sunnetu je dovoljno mu’minu, pogotovo u oblasti vrijednosti tevbe i primanja tevbe.

Ve billahi tevfik.