TREBA LI MUKTEDIJA IZGOVARATI “SEMI’ALLAHU LIMEN HAMIDEH”
– Esselamu alejkum we rahmetullah,
Zanima me kakav je propis kada se klanja za imamom, kada imam kaže SEMI’ALLAHU LIMEN HAMIDEH, da li treba reći samo RABENA LEKEL HAMD ili SEMI’ALLAHU LIMEN HAMIDEH RABENA LEKEL HAMD? Allah vam dao svako dobro.ODGOVOR: Alejkumusselam.
Po ovom pitanju učenjaci imaju dva mišljenja shodno kako je došlo ovo pitanje u dva hadisa.
Prvo mišljenje je da je muktediji (onaj koji klanja za imamom) propisano da prilikom dizanja sa rukua izgovori i “SEMI’ALLAHU LIMEN HAMIDEH” i nakon što imam kaže “semiallahu limen hamideh” da kaže “RABBENA LEKEL HAMD”.
Ovo dokazuju hadisom kojeg bilježe Buharija i Muslim u svojim Sahihima od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojem on kaže: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi htio klanjati izgovorio bi tekbir stojeći (iftitahut-tekbir), zatim bi izgovorio tekbir prilikom odlaska na ruku, a kada bi se ispravljao sa rukua rekao bi “semi’allahu limen hamideh”, zatim u stojećem položaju bi rekao “rabbena ve lekel-hamd” …”.
A u hadisu kojeg bilježi Buharija od Malik ibn El-Huvejrisa, radijallahu anhu, kaže Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Klanjajte kao što ste vidjeli mene da klanjam”.
U zadnjem hadisu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naređuje nam i obavezuje nas da klanjamo kao što su nama prenijeli ashabi da je on klanjao, a on je klanjao tako što bi prilikom vraćanja sa rukua izgovorio i “SEMI’ALLAHU LIMEN HAMIDEH” i “RABBENA LEKEL HAMD”.
Drugo mišljenje je stav onih koji smatraju da prilikom dizanja sa rukua muktedija treba da nakon što imam kaže “semiallahu limen hamideh” kaže “RABBENA LEKEL HAMD”.
Dokaz za svoj stav uzimaju hadis kojeg bilježe Buahrija i Muslim u svojim Sahihima od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada kažem imam ‘semi’allahu limen hamideh’ recite ‘Allahumme rabbena ve lekel-hamd’ ...”. Kažu da u ovom hadisu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije rekao da muktedija kaže ‘semi’allahu limen hamideh’ te prema tome njegovo izgovaranje nije propisano.
Međutim, zagovarači prvog mišljenja odgovaraju na zaključivanje učenjaka drugog stava tako što kažu da je smisao spomenutih riječi u tome da muktedije ne tebaju ‘rabbena ve lekel-hamd’ prije nego što imam kaže ‘semi’allahu limen hamideh’, a ne da izgovaranje ovog zadnjeg nije propisano muktediji.
Prema tome, i jedan i drugi stav imaju uporište u samom tekstovima hadisa samo se razilaze oko njihovog tumačenja, tako da oba ova stava imaju osnova. Raditi i po jednom i po drugom mišljenju je ispravno i u tome ima širine, a Allah zna najbolje. Ve billahi tevfik.
