PROPIS POZDRAVLJANJA SA “DOBAR DAN” I SLIČNO

PITANJE: Selam alejkum.
Čuo sam da neki ljudi tvrde da ima predaja koja se tiče “međunarodnog pozdrava ‘dobar dan'” koju ću parafrazirati. Kad je naš voljeni Poslanik a.s preselio na ahiret nevjernici su rekli da je to “DOBAR DAN”, te da je tada to postalo kao službeni pozdrav. Zanima me da li je ovo tačno?

ODGOVOR: Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.
Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Ta predaja ne postoji u hadiskim zbirkama, to je čista izmišljotina.

Osnova je da se muslimani pozdravljaju sa „Esselamu alejkum“, a ako se doda „ve rahmetullahi ve berekatuhu“, to je još bolje. Oko ovoga nema razilaženja među učenjacima i na to nedvosmisleno ukazuju šerijatski tekstovi. Nazivanje selama muslimanu je sunnet (mustehab), a odgovaranje na selam muslimana vadžib. Kaže imam Nevevi da je na ovome idžma učenjaka. A ako bi se nakon selama reklo „dobar dan“, „kako ste“ i slično, nema smetnje.

Nije dozvoljeno kjafire (tj. nemuslimane) pozdravljati sa Selamom, jer je zabrana istog došla u vjerodostojnom hadisu od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojem je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Ne počinjite pozdrav Židova i kršćana sa Selamom“. Hadis bilježi Muslim u svom Sahihu. A bilježe Buharija i Muslim od Enesa, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kada vam Ehlu kitabije (Židovi i kršćani) nazovu selam, recite: ‘Ve alejkum'“. Nema smetnje da se kjafiri pozdravljaju sa „kako ste“, „dobro jutro“ i slično, ako ima potrebe za time. Ovo navode mnogi učenjaci, između ostalih i šejhul-islam Ibn Tejmije.

Ve billahi tevfik.