RAD ŽENE VAN KUĆE AKO NIJE U POTREBI

PITANJE: Esselamu alejkum.
Je li ispravno da ženi nije dozvoljeno raditi van kuće osim u jakoj potrebi i u nuždi?
I da li žena gubi čednost i stid ako je zaposlena i radi a ima od čega da živi?
Allah Vas nagradio!

ODGOVOR:
Pravo na rad u islamu je propisan i muškarcu i ženi. Nema šerijatskog argumenta koji zabranjuje ženi rad van kuće. Kaže Uzvišeni: “One (žene) imaju isto toliko prava koliko i dužnosti”. (Bekara, 228). U fikhskim knjigama nema posebno poglavlje koje govori o razlici između rada van kuće žene i muškarca, osim što sve četiri mezheba navode da je ženi dozvoljeno da radi za novac posao dadilje i doljije drugog djeteta (mes’eletu ez-zi’ri). U hanbelijskog knjizi El-Mubdi’u 5/67 je došlo da je na ovome idžma učenjaka. Na ovu mes’elu savremeni učenjaci prave analogiju dozvole rada žene van kuće.

Osnova je da je ženi dozvoljeno raditi van kuće bez obzira što joj nije nužda, jaka potreba i ima od čega da živi, što je njen muž u mogućnosti da je izdržava, ako taj posao ne narušava njene osnovne obaveze kao majke i supruge.

S tim da je njen rad van kuće uslovljen ispunjenjem sljedećih šartova:

– Da joj muž dozvoli da radi, oko čega nema razilaženja među pravnicima četiri mezheba. Dokaz za ovo su riječi Uzvišenog: “Muškarci upravljaju ženama zato što je Allah dao prednost jednima nad drugima i zato što oni troše imetke svoje, zbog toga su čestite žene poslušne i za vrijeme muževljeva odsustva vode brigu o onome o čemu treba da brigu vode”. (En-Nisa, 34)
– Da je posao koji radi u osnovi šerijatski dozvoljen, tj. da na primjer ne radi u restoranima ili kafanama gdje se toči alkohol i jede svinjetina i slično, a sporedni harami koji nisu priroda posla poput toga da na poslu imaju neki harami poput pušenja, muzike i slično što nije u njenoj moći ne utječu na dozvolu. Da se na radnom mjestu ne osamljuje sa muškarcima ili da ona lično radi neki drugi haram.
– A ostali šartovi koje navode neki učenjaci kao naprimjer da bude propisno obučena, da ne izlazi namirisana, da posao ne nanosi štetu njenom tijelu ili psihi, da ne zapostavlja djecu i muža i slično oni se podrazumjevaju jer ženi nije dozvoljeno izaći van kuće radila ili ne, nepropisno obučenoj i namirisanoj kao ni nanositi samoj sebi štetu i ne izvršavati kućne obaveze.

– Dokazivati kur’anskim ajetom: “U kućama svojim boravite…” (El-Azhab, 33) da nije ženi dozvoljeno raditi van kuće osim u nuždi i jakoj potrebi nije ispravno. Kaže Ibn Kesir u tefsiru ovog ajeta da je njegovo značenje: “Boravite u vašim kućama i nemojte izlaziti bez potrebe”. A od šerijatskih potreba su namaz u mesdžidu sa ispunjavanjem šartova kao što kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu muttefekun alejhi: “Ne zabranjujte Allahovim robinjama Allahove mesdžide (odlazak u Allahove mesdžide)…” a u rivajetu kod Ebu Davuda: “.. a njihove kuće su bolje njima”. ”

Od šerijatskih potreba je i odlazak na hadž i umru, zijaret roditelja i rodbine, obilazak bolesnika, kupovina kućanskih potrebština i slično, a nema sumnje da je i rad i zarađivanje van kuće od šerijatskih potreba. Fakihi četiri mezheba nisu uslovili za dozvolu rada žene kao dadilje i dojilje da bude u nuždi i jakoj potrebi. Također, kao što je ženi dozvoljeno da radi van kuće uz određenje šartove i muškarcu je obaveza da ispuni šartove za rad nekog posla van kuće, poput toga da je posao sam po sebi halal i da na radnom mjestu ne radi po islamu zabranjene stvari…

Oko pitanja rada žene van kuće ne treba pretjerivati i ići u bilo koju krajnost. Jedna od krajnosti je otežavati i zabranjivati ženi rad van kuće i uslovaljavati uslove koje šerijat nije uslovio, a druga krajnost je otvoriti vrata rada ženi van kuće bez ikakvih šerijatskih normi, pravila i uvjeta.

Prema tome, koja god žena ispuni gore spomenute šartove, nema smetnje da radi van kuće imala potrebu ili ne a time ne gubi ni čednost ni stid jer ne prelazi šerijatske granice.

Ve billahi tevfik