VJERODOSTOJNOST DIJALOGA IZMEĐU EBU HANIFE I EVZA'JA

PITANJE: U knjizi ” Musned Ebu Hanife”, autora F. Sedića, sam našao hadis o kojim bih volio da vas upitam, o njihovoj vjerodostojnosti te o objasnjenju propisa u vezi s njima.
“Susret Ebu Hanife i Evzaija:
Sufjan ibn Ujejne kaže: “Ebu hanife i Evzai su se sreli u prodavnici mirisa (Darul-hannatin) u Mekki.
Evzai upita Ebu-Hanifu: “Šta je s vama pa ne dizete ruke prije pregibanja na ruku’ i po povratku s njega?
Ebu Hanife mu odgovori : “Zato sto se to ne prenosi pouzdanom predajom od Allahovog Poslanika savs.”
Evzai rece: “Kako se ne prenosi pouzdano, kad mi je pricao Ez-Zuhri, njemu Salim, a njemu Abdullah ibn Omer ibn el-Hattab, koji prenosi da je Allahov Poslanik savs dizao ruke u visini ramena kada bi pocinjao namaz i prilikom pregibanja na ruku’ i po povratku s njega?”
Tada mu Ebu Hanife rece: “Pricao nam je Hammad od Ibrahima En-Nehaija , on od Alkame i El-Esveda, on od Ibn-Mesuda da Allahov Poslanik savs nije nikako dizao ruke osim kod pocetnog tekbira.”
Evzai rece: “Ja tebi prenosim hadis od Ez-Zuhrija, od Salima od Abdullaha a ti meni kazes: “Pricao mi je Hammad od Ibrahima.”
Tada Ebu Hanife rece: “Hammad je bolje poznavao fikh od Ez-Zuhrija, a Ibrahim je bolji fekih od Salima. Alkame je ravan ibn Omeru u fikhu, mada je ibn Omer ashab, ima vrijednost suhbeta (drugovanja s Allahovim Poslanikom savs), a El-Esved ima samo vrijednost u fikhu. A znas li ti ko je Abdullah ibn Mes'ud?” Tada je Evzai zasutio.”

ODGOVOR: Alejkumusselam.

Ovo nije hadis nego poznata priča sa kojom hanefije dokazuju da hadisi koji su kod Ebu Hanife da su vjerodostojniji od onih koji su kod drugih jer se njegovi hadisi prenose u rivajetu fakiha. A poznato je da većina hadisa koji se prenose od Ebu Hanife da su došli putem (lancem): Ebu Hanife od Hamada ibn ebi Sulejmana od Ibrahima En-Nehaija a on od Ibn Mesuda, radijallahu anhu. Međutim, Ibrahim En-Nehai nije čuo hadise od Ibn Mesuda, radijallahu anhu, pa su tako ti rivajeti sa prekinutim lancem, osim ako En-Nehai prenosi od Alakame, kao što je u nekim rivajetima.

Sa ovom pričom (dijalogom) se želi kazati kao svi učenjaci imaju dokaze, međutim, razlika je u razumijevanju dokaza i davanja prednosti jednom stavu nad drugim zbog snage dokaza.

Ostaje da vidimo sened ove priče (dijaloga između Ebu Hanife i Evzaija) koji hanefije nastoje da sakriju, a vidjećemo i zašto.
Naime, sened ove priče (dijaloga) navodi Ebu Muhammed El-Harisi, jedan od trojice (ostala dvojica su El-Havarizmi i Ibn Hasru) koji su sabrali i sakupili rivajete od Ebu Hanife, u svom Musnedu Ebu Hanife, pa kaže: pričao nam je Muhammed ibn Ibrahim ibn Zijad Er-Razi (o kojem keže Darekutni a je lažljivac koji izmišlja hadise), kaže pričao nam je Sulejman ibn Eš-Šazekuni (a je jedan od poznatih stručnjaka za izmišljanje hadisa), kaže: Čuo sam Sufjana ibn Ujejnu … do kraja seneda.

Prema tome, dvojica ravija u senedu su ljudi koji su izmišljali hadise, što znači da je ova priča (dijalog) krivotvorena.

Ovo potvrđuje šejh El-Mubarekfuri u knjizi “Mir'atul-mefatih” (3/35) koja je u stvari komentar knjige “Miškatul-masabih”, kada kaže za gore spomenutu priču : “Ovo je poznata priča među hanefijama, međutim ne sumnja niko ko ima i najmanje pameti i znanja da je ona izmišljena priča i krivotvorena laž, a kako i ne bila kad je ne spominje niko od Ebu Hanifinih učenika, niti neko od prvih učenjaka hanefija, da ona ima utemeljenje naveo bi je Muhammed (ibn Hasan Eš-Šejbani) u svom Muvetteu ili nekoj drugoj svojoj knjizi, a uz to nije ukazao na nju ni najmanjim vidom išareta”.

A što se tiče mes'ele o kojoj govori, tj. dizanja ruku u namazu, o toj temi sam već detaljno odgovorio. Ve billahi tevfik.